Fenomenalni napadač povratnika u njemačku Bundesligu Kölna Imad Rondić govorio za Oslobođenje o svojoj karijeri i velikom uspjehu sa novim klubom.
Najbitnije je što smo ušli u Bundesligu. To nam je bio prioritet kao ekipi, a i meni također, jer kad sam dolazio, znao sam da je Köln u dobroj poziciji i nekako se poklopilo da mi je to bila prva stvar koju bih volio da ostvarim. Proces adaptacije prošao je dobro, ima tu i naših momaka (Ermin Huseinbašić i Jusuf Gazibegović, op. a) i ostali su me dobro dočekali, tako da sam se fino prilagodio. Naravno, još ima nekih stvari, treba više vremena da se čovjek prilagodi na načine treninga, na taktiku, na jezik, to sve malo duže traje, ali sve u svemu, zadovoljan sam kako je prošlo. S fudbalske strane mislim da mogu još dosta pokazati, ali u nekim utakmicama sam se pokazao jako dobro.
I dok ste igrali u Češkoj za Slovan Liberec, pa onda u Poljskoj za Widzew Lodz, pratio sam Vaše utakmice i očekivao sam da će se Vaše ime naći na spisku nekog od selektora. Sad ste u Njemačkoj, kao što smo već rekli, konstantno napredujete, ali poziva nema. Nadate li mu se?
– Naravno da se nadam, igranje za reprezentaciju mi je san otkada sam počeo da igram fudbal. Pratim reprezentaciju od malena, mnogo utakmica sam pregledao, navijao. Baš sam po dolasku kući na odmor neke stvari slagao i vidim dosta šalova i navijačkih rekvizita, koje sam nosio na utakmice, dok sam bio navijač. A sad mogu da igram za nacionalni tim, naravno da m je to san, ali šta da komentarišem. I u Poljskoj sam imao dobre sezone, a nisam bio ni u pretpozivnim planovima i ne znam šta bih rekao. Sada na kraju sezone imam 10 golova, gledajući i Widzew i Köln, i plasirao sam se u Bundesligu, nadao sam se da imam neke šanse da dobijem poziv, ali nije došao. Možda da imam dva pasoša, da mogu da biram reprezentacije, možda bih imao više šansi, a ovako pošto imam jedan – bh. pasoš, što volim svoju zemlju, mislim da je možda to minus, jer većinom šanse dobijaju ovi što imaju po dva-tri pasoša.
Možda je ulazak u Bundesligu još veća šansa za Vas?
– Volim svoju domovinu više nego iko. Moje je da nastavim da radim, da se trudim, da budem što bolji. Do ulaska Kölna i HSV-a imali smo tri igrača u Bundesligi (Demirović, Vasilj, Gigović; op. a), a sad smo tu nas trojica iz Kölna, te Hadžikadunić iz HSV-a. Nije mala stvar da igramo na tako velikom nivou. Ponavljam, ja ću se truditi da se što bolje pokažem na velikoj sceni, u jednoj od Liga petice. Moje je da igram, da se trudim maksimalno i vjerujem da ću dobiti taj poziv, koji već dugo sanjam. Koncentrisan sam na sebe, volim svoju domovinu, rođen sam tu, odrastao sam tu, svi moji su u BiH, sve što kupujem, kupujem u BiH. Meni je to jedina domovina, nemam druge i naravno da očekujem taj poziv.
Ostatak razgovora i cjelokupan intervju pogledajte na stranici Oslobođenja.
